понедељак, 09. јул 2012.

Luna – Najbolji Novosadski bend 2


27. 06. 2012.
Najzanimljiviji delovi knjige “Devojčice i dečaci s Dunava” autora Vladimira Nedeljkovića
PRILOG ISTORIJI URBANE KULTURE GRADA NOVOG SADA 1962.–1980.
Uz Andrlu (Imperium of Jazz) i Peđu (“Laboratorija zvuka”), Sloba je bio još jedan od umetnika konceptualista koji se nakon razilaženja grupe “Kôd” bavio rok muzikom. Jednostavno, snaga panka, a kasnije new wavea (gde je pripadao zvuk La strade i “Lune”) prvo je inspirisala Slobu, a potom ga, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, nadahnula da se umetnički izrazi i da zajedno s neverovatno dobro izabranom ekipom stvara art-rok Novog Sada.
Sloba Tišma: “Neko vreme nisam se bavio ničim. Provodio sam vreme na ulici i po diskotekama. Ali, pošto sam ja umetnik, morao sam da se prihvatim nečeg. U drugoj polovini sedamdesetih pojavio se pank i novi talas, i to je nešto što me je jako privuklo. Video sam u tome mogućnost da se opet aktiviram i budem kreativan. Počeo sam nešto da drndam na gitari, da sviram. Informisao sam se, nabavio dosta ploča te nove muzike, novog talasa. Onda sam počeo da komponujem, da pravim pesme i tako je nastala La strada.
Osnivanju La strade prethodio je moj odlazak u Zagreb na koncert Strenglersa 1979. Posle toga sam definitivno odlučio da se bavim muzikom. Strenglersi su već imali objavljen drugi album “Black and White”. Ja nisam znao repertoar koji su svirali s novog albuma jer sam imao samo prva dva albuma (“Raticus Norvegicus” i “No more heroes (anymore)”). Bio sam baš s Kojom, koji je isto bio na koncertu. Posle smo spavali u nekom podrumu, ja nisam mogao da izdržim, izašao sam napolje, na kraju sam noć proveo na parkingu u vreći za spavanje. Ujutro mi je mačka skočila na glavu s neke kante za đubre. Kad sam se vratio u Novi Sad, počeo sam intenzivnije da drndam na gitari.
U to vreme sam se upoznao i s Biljom i Banetom Babićem koji su takođe bili zainteresovani za muziku. U mom komšilku je živeo profesor gitare Danijel Stari. Jednom sam ga zvao telefonom i rekao da želim da se vidim s njim, da mu pokažem neke moje pesme da bi mi on eventualno pomogao, da bi možda svirao sa mnom. I on je pristao da se vidimo. Ja nisam imao pojma sa sviranjem, a ni s pevanjem. Nisam baš nešto jako dobro pevao. Kod njega u kuhinji odsvirao sam nekoliko pesama, on me je gledao onako (Sloba širi oči) u čudu i nije mogao da veruje. Bio je zaprepašćen (mojom) drskošću da uđem kod njega, ozbijnog čoveka, i da sviram takve pesme. Posle toga je rekao: ‘Znaš šta, ja nisam zainteresovan. Ne zanima me takva muzika’. Jednostavno, otkačio me je. Ali posle dve nedelje se javio telefonom i rekao: ‘Znaš šta, ja bi ipak probao, ajd da probamo ipak da sviramo’. I onda smo počeli da vežbamo, tu je bio još jedan moj prijatelj, slikar Dragan Nastasić Gane, koji sad živi u Londonu, a svirao je gitaru i povremeno dolazio. Tu se pojavljivo još Siniša Ilić, koji je posle svirao u grupi ‘Grad’. Ta La strada je neko vreme vežbala, ali tu ništa nije bilo. Nismo uspeli da napravimo neki koncert, to je bio surovi početak.
U to vreme sam se već znao sa Ivanom Feceom Firčijem. S njim sam se družio u Muzičkoj omladini (u klubu Muzičke omladine). On nam se pridružio, a tu se već menjala postava. To je bilo vreme kad se raspala ‘Pekinška patka’ pa nam se pridružio Bora Oslovčan (svirao je u ‘Patki’), bili smo tu Firči, ja i Predrag Ostojić Preža – on je svirao gitaru. Ta postava je održala prvi nastup La strade u tzv. Kecu – to je bila diskoteka koju je držao čovek koga su svi znali kao Mileta Picu. ‘Električni orgazam’ je tu imao koncert, a Miša Berar je radio razglas za taj koncert i tražio je od mene jedno pojačalo pošto sam imao dobro pojačalo. Pitao sam ga da li bismo mogli svirati kao predgrupa i on je rekao da će razgovarati s Miletom Picom. I na kraju su nam dozvolili. Tako smo imali prvi koncert u ‘Kecu’ u Zmaj Jovinoj ulici kao predgrupa ‘Električnom orgazmu’. I znam da su ovi bili iznenađeni: Gile i Marina (onda je još svirala) i Ljuba. Oni su (‘Električni orgazam’) kao, ajd došli da čuju i nisu verovali da u Novom Sadu postoji takav bend koji svira takvu muziku koja je njima na neki način bliska.
Posle toga smo svirali u istoj postavi na Subotičkom festivalu. A odmah posle toga smo svirali kao predgrupa grupi ‘Film’ u Dunavskom parku” (Rukometno igralište).
Kod Peđe Vraneševića u studiju u Ulici braće Ribnikar snimili su tri pesme. Dragan Gojković je bio tada urednik poznatih radio-emisija “Vidici” ili “Yu pop-scena” i vrteo je te pesme. To je snimila baš izvorna postava La strade: Danijel Stari, Dragan Nastasić i Siniša Ilić. Posle se ekipa raspala, pa je Firči predložio da La strada krene u ovoj postavi: Firči – bubnjevi, Zoran Bulatović Bale (ex “Pekinška patka”) – bas, i Sloba – vokal i gitara. Imali su jedan zanimljiv nastup kao predgrupa “Lačnom Francu”, jedan na Štrandu, još uvek pod imenom La strada i iz toga je u stvari nastala “Luna”.

Luna
Slobodan se seća da je “u prvoj postavi svirao Mare Vukmanović (uz Slobu, Firčija i Baleta), posle je otišao Mare i došla Mina i tu je bila zavšena priča oko formiranja ‘Lune’”. Ta postava (Firči, Mina, Bale, Sloba) je i snimila album “Nestvarne svari”. Dobili su za taj album nagradu Sedam sekretara SKOJ-a, koju su dobijali samo najveći bendovi Jugoslavije. Firči se seća da su “svirali dosta po gradu, na mestima kao što su: ‘Ben Akiba’, Studio M, Medicinska škola, Tribina mladih. Kad se to malo zahuktalo, onda smo svi seli u mog ‘spačeka’ i zapalili širom Jugoslavije”. Nosili su samo nužne stvari i prosto je neverovatno da je tu stao i Firčijev bubanj i sintisajzer itd…
Prvo su svirali u Zagrebu, “u Studentskom domu ‘Stjepan Radić’, čini mi se”, priseća se Sloba. Svirali su zajedno sa “Zvijezdama” i družili se s Renatom Matessijem. U Ljubljani su se družili s članovima grupe Borghesia i svirali u klubu “Opšiški”. Borhesia ih je dočekala i radila i na zvuku. U Kopru su svirali, a Marko je bio u publici, a to je bilo presudno, “bio je vrlo zadovljan i veoma mu se dopalo šta sviramo”. Firči se priseća: “Kad se setim toga danas, deluje mi kao neki san. Kao da se nije ni desilo. Okrenuli smo par telefona iz Novog Sada i otišli samo do sledećeg mesta. Iz Zagreba smo telefonirali da sviramo u Kopru. Tako smo redom išli od mesta do mesta. Setio sam se prijateljice Tamare Čok, Slovenke iz Kopra. Sećam se da je radila nešto u vezi s kulturom. Rekla je: ‘Naravno, dođite da svirate’. U Kopru smo svirali, bilo je veoma, veoma dobro i emotivno. Na kraju koncerta je neko počeo sam da tapše. Uvek je bila neka polutišina kad smo završavali koncerte. Taj čovek je tapšao i tapšao, i na kraju se na njega dovezala cela publika. Bio je to Marko Brecelj. ‘Trebalo bi sve slovenačke pank bendove dovesti da čuju kako se svira (čvrsto, precizno, aranžmani urađeni itd..)’, izjavljuje Marko Brecelj nakon koncerta, po rečima Slobe Tišme. Onda je Marko otiša s njima u Rijeku gde je svirala “Luna”. Koncert je organizovao Rajko Pasarić.
U to vreme su imali samo demo-snimke urađene u RNS-u i Marko ih je odneo Borisu Beleu. “Boris Bele je nas posle jedno nedelju-dve zvao i rekao da nam je obezbeđeno snimanje za ‘Helidon’. Platio nam je studio u Beogradu. Studio Aquarius Ratka Ostojića. Izabrali smo kao producenta u to vreme veoma populranog Sašu Habića. Ali tu je došlo do nekih nesporazuma između nas i to je, praktično, bio kraj – bend se raspao”. “Svađa je počela još u toku snimanja LP-ja. Čak je i napisano ovako: vokalna muzika Sloba, muzika za gitaru i bend Bale, dakle odvajano je ono što se i ne može odvajati”, navodi Firči. “Bale i ja smo bili u sukobu i trebalo je da popustim, ali nisam. Boris Bele je bio ljut, štampao je ploču, a mi smo se raspali”, priseća se Sloba T. Sloba i Mina su otišli na jednu stranu, Bale i Fiči na drugu.
Danas je lako presuditi da do te rasprave dva totalno različita čoveka koji se u suštini dopunju nije ni trebalo da dođe, pogotovu što je u pitanju bio momenat koji se ne propušta. Ali, to je bilo drugo vreme, mnogo iskrenije i detinjastije, vreme kad nije bilo preterano pametno odrastati, a pogotovu biti pragmatičan. Valjalo je živeti za svoju ideju i svoj san po svaku cenu. “Sada mi je žao što nismo pričali – bili smo mladi, ludi i posvađani. Ali, nema veze, dobar je album”, kaže Firči.
Diskografija:
– “Nestvarne stvari” (“Helidon”, 1984)
“Luna”
Bio je to zlatan period za domaću rok scenu, jer je “Luna” iza sebe ostavila najbolji rok album koji je stvorila neka rok grupa iz Novog Sada. Sloba je nakon “Lune” još neko vreme radio s La stradom, a posle se posvetio mirnijem načinu života, a rok kao umetnički medij je zamenio književnošću. Vratio se literaturi i objavio knjige poezije „Marinizmi“ (“Ruža lutanja”, 1995) i „Vrt kao to“ (“Ruža lutanja”, 1997) i „Urvidek“ (2005), za koju je dobio nagradu “Stevan Sremac”.
Poslednja vesti: BEOGRAD – Urbana legenda, pre svega Novog Sada, ali i cele bivše Jugoslavije, Slobodan Tišma (63), nekadašnji konceptualni umetnik, roker, frontmen “Lune” i La Strade, urednik “Indexa”, kultne “Tribine mladih”, danas je u knjižari “Delfi” predstavio svoj prvi roman “Quattro Stagioni” u izdanju “Lagune”. (9. februar 2010. Izvor: Tanjug). Slobodan Tišma dobitnik je NIN-ove nagrade za roman “Bernardijeva soba”. To delo izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocima, piše u obrazloženju žirija. (Ponedeljak, 16. jan. 2012. Roman je objavljen 2011. )
La strada nakon “Lune”

Slobodan Tišma na sceni
U magazinu “Džuboks”, koji je tada izlazio, La strada je proglašena za najočekivaniji bend u 1985. Nakon nastupa u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu i drugim mestima, ova postava, s producentom Mitrom Subotićem – Subom (Rex Illusivii) 1986. godine snima jedini album – “La strada”. U prodaji se našao 1987. godine preko „M-produkcije“, muzičke kuće Radio Novog Sada, jednog od najvećih izdavača u Srbiji tokom osamdesetih. Kompletno snimanje i objavljivanje albuma je finansirao Radio Novi Sad i tiraž je 500 primeraka.
Za razliku od onoga što su radili u “Luni”, ovo izdanje nudilo je kombinaciju pop-rok zvuka s Tišminom poezijom. Tišma se u to vreme protivio objavljivanju (pre svega nezadovoljan svojim pevanjem), ali su njegove slikovite reči (naročito u ključnim temama: “Mlad i radostan”, “Pesak i sunce” i “Neautentični sneg”), ekspresivna interpretacija i autentičnost nadživeli trenutak nastanka ove ploče. Sloba T.: “Ja i Mina smo ponovo osnovali La stradu. Danijel Stari je ponovo došao i svirao bas. Doveli smo još i Roberta Radića (bubnjevi) i Zoltana Horvata na gitari. I onda su počeli koncerti, snimali smo dosta, radili smo materijal za prvi album, koji je snimljen u Studiju M. Muzički producent je bio Rex Illusivii, a Vitomir Simurdić je bio izvršni producent. La strada je dosta svirala po gradu. Postajala su kultna mesta: Medicinska škola, teatar “Ben Akiba”, “Klub 24”. Svirali smo dosta koncerata, i to u paketu s ‘Bojama’, s ‘Obojenim programom’, grupom ‘Grad’. Najviše smo vežbali na Telepu (zajedno s ‘Bojama’) u Kulturno-umetničkom društvu ‘Petefi Šandor’. Tu nije bilo nikakvih para jer su nas ti menadžeri pljačkali – svirali smo obično za putne troškove, za neki sitniš. Nikad nije bilo novca. Mi smo obično imali publiku, negde 200-300 ljudi. Nas je pre svega podržavao Dragan Kremer. On je bio veliki fan, ‘Lunin’ pre svega, La stradin isto, uopšte novosadske scene, mislim te alternativne. On je stalno pisao o nama, hvalio nas, ali to je imalo i svojih loših strana jer je bio oštar kritičar i bio je u zavadi s nekim bendovima. Podržavao nas je i Aleksandar Žikić, bilo je tu još ljudi, ne mogu ni da se setim… Saša Rakezić. To su sve ljudi koji su bili orijentisani prema panku i nju vejvu”.
Diskografija:
– Demo-top Vol. 3 – “Ventilator 202” (Various Artists, LP, PGP RTB, 1985)
– La strada (LP, M produkcija Radio Novog Sada, 1987)
– “Luna”, “Exit”, 2004
Sloba se priseća: “Ponovo posle toliko godina, nisam verovao, ali nekako su Firči i Bale uspeli da me ubede – ja sam na kraju pristao”. Firči: “Sećam se da sam ga sat vremena nagovarao, čak sam mu i pretio”. Sloba se nadovezuje: “Uspeli smo da se navežbamo za nekih devet dana. Tu dole, u Srpskom narodnom pozorištu. Imali smo idealne uslove. Tako da smo bili navežbani – stvarno dobro. Ja sam imao problema da se setim svih tekstova. Čak sam i na koncertu držao taj pult s tekstovima. Mada mi nije bilo potrebno. Prva stvar koju smo svirali je ‘Metropolis’ koji nije bio na ploči. Bilo je dosta problema (u početku) jer je korišćena i ritam-mašina. Ispadali smo iz ritma, ja sam se totalno izgubio, nisam znao gde sam. Publika je već bila unezverena. Posle, kad smo uhvatili ritam i tempo s pesmom ‘Ja sam porodični čovek’, bilo je stvarno dobro. Mnogi ljudi su rekli da su glavne stvari te godine na Exitu bile ‘Luna’ i Iggy Pop”.
Bio je to dobar koncert, i to su svi videli na video-snimcima, ali malo ko je došao u 19 časova na “Exit” da sluša “Lunu”, jer je “Luna” bila najavljena za 21. Termin se naglo promenio (iz “neobjašnjivih razloga”), a ljubitelji “Lune” su mogli da gledaju Ramba Amadeusa.
KRAJ!!!
Više o autoru, multimedijalnom umetniku, pročitajte ovde.

Нема коментара:

Постави коментар