понедељак, 13. јул 2015.

Australijski sajt preporučuje muzičku scenu Srbije


Srbija po svemu sudeći postaje popularna destinacija Evrope za ljubitelje muzike, pa je tako nedavno i australijski sajt ToneDeaf objavio vodič za obilazak Beograda.
tonedeaf.com.au Izvor:
Beta / Emil Vasev
Beta / Emil Vasev
Novinar Kori Torkin, koji je očigledno dobro upućen u muzičku scenu Srbije, nabrojao je i stvari koje svaki zaljubljenik u muziku mora uraditi u Beogradu. Evo kako on piše:

"Poslednji teški periodi u istoriji Srbije počeli su devedesetih, kada je ova država prošla kroz raspad Jugoslavije, građanski rat, veliku inflaciju i visoku stopu nezaposlenosti.

Iz nekog razloga, predstava Zapadnog sveta o Srbiji nije se mnogo pomerila od tog turbulentnog vremena.

Uprkos svemu tome, lokalna muzička i umetnčka scena u Srbiji je cvetala u godinama koje su usledile. Zašto njen noćni život i dalje nije poznat poput onog u Parizu i Londonu, nikom nije jasno, ako imate u vidu da je čak i devedesetih Beograd uspeo, ne samo da održi groznicu klabinga, nego je i značajno ojača.

Kada su 1999. NATO bombe pale, Beograd je i tada održavao ogromne koncerte na gradskim trgovima i mostovima, a noćni klubovi radili su i danju.

Sada kad je to vreme iza njega, Beograd možda arhitektonski ne može da parira drugim evropskim prestonicama, ali njegov noćni život, svakako može.

Postoji bezbroj noćnih klubova u gradu i na čuvenim splavovima, za neupućene, klubovima na baržama.

Sluša se sve od hausa do progresiva i srpskog turbo folka, koji objedinjuje folk muziku sa elektro i pop elementima.

Iako je zastupljen i čitav spektar drugih žanrova, postoji i "underground" scena iznikla iz ožiljaka prošlosti.

Kanađanin rođen u Srbiji, producent Ensh opisuje muzičku scenu njegovog rodnog grada kao "niz malih klubova, kulturnih centara i readaptiranih prostora, poput Festa, KC Grada i Inex Filma".

Pre toga on na svom sajtu The 405 predstavlja BIGZ, kao napuštenu izdavačku kuću na više nivoa koja je transformisana u kreativni centar za umetnike.

U zgradi se nalaze razni prostori za probe, studija i klubovi.

Njegovo najinteresantnije zapaženje odnosi se na umetnike koji čine kreativnu scenu Beograda.

"Niko ko ima veze sa alternativnom scenom u Beogradu ne čini to zato da bi 'pravio muziku'. Oni samo žele da sviraju. To je ona ista strast koja privlači muzičare iz cele Evrope u Beograd. To deluje kao pravo mesto za takve ljude. To je kombinacija naivnosti, posvećenosi i radoznalosti koja bi najvećem muzičkom ciniku ulila tračak nade".

Kako to Ensh i veliki broj noćnih klubova pokazuju, beogradska muzička scena egzistira na brojnim frontovima.

Bilo da ste zainteresovani za ples ili želite da se utopite u avangardnu kulturu, prestonica Srbije je jedna od obaveznih evropskih muzičkih destinacija.

Pročitajte šta svaki ljubitelj muzike mora uraditi u Beogradu.

Odlazak na Exit festival

Foto: PR Exit
Foto: PR Exit
Exit je upravo osvojio titulu "Najboljeg velikog evropskog festvala", a on se već godinama unazad potvrđuje kao jedan od najboljih na kontinentu.

Uprkos tome što se organizuje u Novom Sadu, a ne u Beogradu, ovaj događaj je toliko integrisan u muzičku scenu zemlje, da ga ne možemo izostaviti. Njegovi počeci su takođe važni.

Osnovan 2000. kao studentski pokret koji se bori za demokratiju i danas je važan promoter društvene ravnopravnosti.

Održava se u trajanju od četiri dana i do sad je ugostio velika imena poput Arcade Fire, Portishead, Guns N'Roses, Bloc Party, Faith No More, Lily Allen, The Prodigy, Arctic Monkeys, Sex Pistols i Pulp.

Posetite splav

Splav je više restoran na barži, nego sredstvo za plovidbu. Ovi restorani nalaze se duž Save i Dunava koje protiču kroz grad. Većina njih se noću pretvara u klubove, a ulaz se ne naplaćuje. Muzika na splavovima varira od folka, popa i roka, do densa. Ne možete posetiti beograd, a da ne obiđete barem jedan od ovih splavova.

Kupite ploču u Yugovinyl-u

Omiljena među lokalnim stanovništvom, ova prodavnica je dosledna svom imenu. Prodaje razne vrste ploča iz bivše Jugoslavije i pruža fascinantan uvid u muziku ovog podneblja. Čak postoje i jugoslovenska izdanja međunarodnih legendi poput Beatlesa, Queena, The Rolling Stonesa i Elvisa Preslija.

Slušajte Svi Na Pod! uživo

Na čelu nove scene u Srbiji - grupe pop/rok umetnika formirane posle 2000. – ovaj sedmočlani sastav ima brojne obožavaoce širom regiona bivše Jugoslavije. Pop sastav je izglasan za najbolji bend na lokalnoj muzičkoj sceni 2009. a njihov koncert proglašen je za najbolji lokalni 2011. od strane srpskog sajta Popboks.

Ostanite do sitnih sati u 20/44

Ako postoji neki splav koji bi trebalo prvo da posetite, to je ovaj. Nalazi se uz obalu Save i otvoren je tokom cele godine.

Ovde možete čudi razne vrste zvuka, od Detroit tehna, do soula, diska, fanka, hausa i dabstepa. Mesto je najpoznatije po "Disco Not Disco" večerima kada dozvoljava najboljim gradskim DJ-evima da eksperimentišu i iznenade publiku. Ulaz je jeftin, a leti pruža i divan pogled na stari Beograd.

Prošetajte Skadarskom ulicom

Foto: ZeWaren / Flickr.com
Foto: ZeWaren / Flickr.com
Turisti dolaze u ovu ulicu jer je puna kvalitetnih restorana i kafića u srcu starog Beograda. Kaldrma i zgrade sa impresivnim muralima pružiće vam nezaboravne utiske.

Takođe, možete da poslušate mnoge bendove i tamburaše. Ne zaboravite da poručite i neki specijalitet srpske kuhinje dok prolazite ovom pešačkom ulicom.

Kupite ploču u The Wall-u

To što ova prodavnica ploča nema internet stranu, dovoljno govori o tome da je vredna posete. Orijentisana ka metalu, panku i roku, prodaje ploče ovih žanrova po vrlo povoljnim cenama. Ovde se mogu kupiti i dukserice i majice sa motivima bendova, a otvorena je od 12 od 18 svakog dana na prvom spratu jednog malog tržnog centra.

Slušajte lokalni haus u klubu Sound

Kao jedan od prvih letnjih klubova koji je otvoren 1996. klub Sound postao je omiljen mešu ljubiteljima hausa i densa.

Najbolji beogradski DJ-evi i neke strane zvezde takođe su nastupali ovde. Uprkos tome što se ovde sluša haus, ovo je mesto više klase, pa se potrudite da se lepo obučete, kako biste ovde ušli.

Navratite u Kulturni centar Grad

Na inicijativu Kulturnog fronta Beograda i Felix Meritis fondacije u Amsterdamu, ovaj centar postao je ključna muzička i umetnička scena Beograda.

Od nekadašnjeg skladišta iz 1884. preuređeno je u multifunkcionalnu zgradu u kojoj se održavaju izložbe, koncerti, debate, performansi, konferencije i radionice.

Нема коментара:

Постави коментар