Reportaža: Prodavnica ploča YUGOVINYL

Iz mog ugla04 MayMiloš Simić

inShare

Druga ruka uživanja

Niska straćarica sa ulazom nalik na vrata i prozore koji se obično postavljaju na balkone ili terase oblepljeni zastarelim novitetima od pre nekoliko godina. Na krovu, sa padom ka ulici, tačno na samoj sredini pojavljuje se novi, mali krov koji možemo da sretnemo u crtanim filmovima kao skrovište za ptice. Dvorište je skučeno sa nastrešnicom za lozu ili neko puzavo cveće, a kućica je do pola ušuškana u izolaciju. Sve to izgleda kao ona mesta gde se čuvaju najveće dragocenosti. Neupadljiva, nikome zanimljiva pomalo strašno iz zida izvučena reklama sa nazivom prodavnice, „Jugovinil“.
Sezame otvori se!
Bandera postavljena ispred vrata na uskoj stazi pravi probleme prilikom ulaska, koji odmah po tom nestaju. Prvo što sačeka dobroćudnog kupca, u nameri da iznenadi prijatelja zaluđenog za gluposti poput ploča ili da obnovi, popuni i osveži svoju kolekciju, jeste polica u visini, malo ispod prosečne visine čoveka, onda nakon prvobitne pometnje kreće pravo uživanje.
Kad je cvetala vutra.
Bez posebnog mirisa, očekivanog za zatvoreni prostor sa mnogo plastike, kartona i najlona, kruži zvuk najfinijih melodija. Možda Zapa nije razmišljao o tome, proizvodeći svoju muziku, da će se u doba nula i jedinica vrteti njegove pesme. Desno od ulaza, na pultu sličnom kafanskom šanku od cigala iza kojeg je zid prepun različitih uspmena i značajnih sitnica, verovatno za vlasnika, na barskoj stolici sedi visok ali izuzetno poletan, jedini prodavac koji savršeno poznaje ovu oazu. Vrh te zastrašujuće police sa ulaska pretrpan je starim časopisima, različitim, među kojima se nalazi knjiga sa naslovom „Kad je cvetala vutra“. Zidovi su pretvoreni u police u kojima se na najpažljiviji način čuvaju dragocena izdanja ploča. Svaki red nosilaca zvuka je označen metalnim natpisom razvrstavajući žanr muzike. Iza šanka i prvog udara ploča, nalazi se naizgled prostraniji deo prostorije. Samo na prvi pogled, jer je ispod polica poslagano mnoštvo identičnih plastičnih posuda, kao one koje mogu da se kupe za peškire u kupatilu, prepune različitih muzičara. Pregršt izdavačkih kuća, mnoštvo retkih primeraka, onih koje je zastrašujuće teško pronaći dostiže broj od dvadeset hiljada i  nalazi se u ovom, naizgled magacinu, ali kada se u njemu provede neko vreme zaista domaćinskom prostoru sa prijatnom atmosferom.
„Mi smo druga ruka ploča.“ odgovarao je prodavac ljubopitljivoj grupi kupaca.

Dva ogomna zvučnika i stalak sa nekoliko gramofona olakšavaju posao u traženju onoga što nas interesuje. Preko puta gramofona čeka stolić sa dve pohabane fotelje u kojima kupci mogu da se odmore, budu posluženi pićem ili jednostavno uživaju opuštajući se. Zamorno je i krajnje nepotrebno govoriti o tome koliko ploča i gde se nalaze ploče u Jugovinilu, a kada bismo pokušali da nabrojimo izvođače potrošili bismo nekoliko meseci života radeći svakodnevno. Posebno zanimljivo izgleda polica sa klasicima svetske književnosti, koja ovde ukrašava prostor na začelju radnje i stepenice koje vode najverovatnije u podrum iskorišćen za skladištenje onoga što ne može da stane u izloge ili onoga što onemogućava kretanje. Jedino mesto gde ploča nema jeste plafon, koji je i pored truda da se ulepša prostor požuteo na nekim mestima i veoma naduo od posledica lošeg krova i kiše. Ali eto i na njemu se mogu pronaći koncem okačene male ploče kao ukrasi. Kažu da cveće voli muziku, a ovde cveće u saksijama više izgleda na travke udarene gradom i spržene Suncem. One su ipak tu samo da kupe vodu na mestima gde prokišnjava.
Tiho i mirno, svako po svom ukusu, i veoma pažljivo da se ne bi nešto srušilo, ljudi tolerantno i veoma kulturno tragaju za svojim izvorom uživanja. Svetlo u prodavnici postaje jače od onog prirodnog i uskoro će dan promeniti svoju stranu ploče.
Sezame, zatvori se!