Gramofoni nisu nestali

Industrija i tržište ponovo se okreću pločama kao ultimativnom nosaču zvuka, smatra Igor Gligorov, proizvođač uređaja za puštanje ploča

U prodavnicama i oglasima gramofoni koštaju od 15 do 500 evra, a ručno rađeni od delova starih – od 500 do 2000 evra

Gramofoni i ploče nikada nisu otišli sa scene. Naprotiv, i kod nas, kao i u svetu, stiču sve veći broj poklonika, otvaraju se nove prodavnice ploča, oživljavaju zamrzle berze ploča, uvoznici audio opreme sve češće odlučuju da kupcima ponude i gramofone i gramofonsku opremu, u oglasima se nude polovni gramofoni – od onih starinskih sa trubom do vrhunskih koji koštaju i nekoliko hiljada evra.
– Ni gramofoni ni ploče nikada nisu nestali sa tržišta. Za vreme krize prešlo se na diskove jer je bilo daleko jednostavnije presnimiti muziku. Sada se vraćaju ploče a diskovi odlaze sa scene. Ljudi su zaboravili nazive pesama, pamtili su samo brojeve na disku. A disk je bio pomak od muzike – smatra Igor Gligorov, jedan od retkih proizvođača unikatnih gramofona kod nas, i dodaje da se vraćamo korenu, samoj muzici.
– Industrija i tržište ponovo se okreću pločama kao ultimativnom nosaču zvuka i ubeđen sam da će vinili biti jedini medijum na kojem će ostati muzika.
Mašinski inženjer po struci i zaljubljenik u muziku, Gligorov je počeo da izrađuje gramofone nakon desetogodišnjeg izbivanja iz zemlje, a 2005. i hobi pretvorio u posao. Potekao, kako kaže, sa one čuvene berze ploča u Studentskom kulturnom centru u koji su jednom nedeljno navraćali poznavaoci muzike i veliki zaljubljenici u ovu umetnost, ne samo da bi kupili neki vinil već da bi se družili i razmenjivali iskustva, danas, uglavnom, svoje gramofone prodaje upravo tim posetiocima SKC-a.
– Gramofona ima i u našim prodavnicama a još više su u ponudi preko oglasa. Ima ih od 15 evra pa naviše, do 500 evra. Cene gramofona koje izrađujem od delova starih, kao i nekih drugih uređaja, idu od 500 do 2000 evra. I, ima kupaca. Neki kupe ono što sam već uradio, nekima radim po porudžbini. Neko traži mali gramofon, neko u obliku cveta – ističe naš sagovornik i dodaje da ima i gramofona koji deluju moderno, a neki pak starinski.
– Ili, neko donese stari gramofon pa ga prepravim, dopunim. Koristim medijapan, ivericu koja je predviđena za bacanje. Sav taj materijal uz određenu obradu može i te kako da bude iskorišćen – priča Gligorov koji upravo radi seriju gramofona namenjenu evropskim kupcima.
Na pitanje koliko vremena mu je potrebno da izradi jedan gramofon, kaže da ne zna odgovor.
– Sve zavisi od inspiracije, materijala, tehničkih uslova. Nekada napravim za sedam dana a seriju koju planiram da izvezem radim godinu i po. Jedan gramofon u više različitih boja. Evropsko tržište je dosta razvijeno i ovakvi proizvodi su tamo jako cenjeni – objašnjava Gligorov koji je već nekoliko godina sa svojim unikatima učestvovao na haj-faj sajmovima gde ih je publika dobro prihvatila.
S. Čikarić
-----------------------------------------------------------
Dobar način za zaradu
Diskovi polako odlaze u prošlost jer su se pojavili iz čisto praktičnih razloga. Ne zato što su omogućavali najbolji zapis zvuka već zbog toga što su velike korporacije našle način da zarade pare na istom materijalu. Digitalni format nikada nije dorađen do kraja. A kako tehnika sve više napreduje, sada na telefonu, na primer, može da se snimi kvalitetniji zvuk nego na cedeu – smatra Gligorov.
-----------------------------------------------------------
Teško do igle
Iglu za stari gramofon teško je naći. Moguće je samo preko interneta, a ja ih nalazim u inostranstvu. Po prodavnicama se prodaju igle za nove gramofone, ali dosta su skupe. Broj proizvođača u svetu dosta se smanjio – kaže Igor Gligorov.