Najzanimljiviji delovi knjige “Devojčice i dečaci s Dunava” autora Vladimira Nedeljkovića
PRILOG ISTORIJI URBANE KULTURE GRADA NOVOG SADA 1962.–1980.
Uz Andrlu (Imperium of Jazz) i Peđu (“Laboratorija zvuka”), Sloba je
bio još jedan od umetnika konceptualista koji se nakon razilaženja grupe
“Kôd” bavio rok muzikom. Jednostavno, snaga panka, a kasnije new wavea
(gde je pripadao zvuk La strade i “Lune”) prvo je inspirisala Slobu, a
potom ga, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, nadahnula da se
umetnički izrazi i da zajedno s neverovatno dobro izabranom ekipom
stvara art-rok Novog Sada.
Sloba Tišma: “Neko vreme nisam se bavio ničim. Provodio sam vreme na
ulici i po diskotekama. Ali, pošto sam ja umetnik, morao sam da se
prihvatim nečeg. U drugoj polovini sedamdesetih pojavio se pank i novi
talas, i to je nešto što me je jako privuklo. Video sam u tome mogućnost
da se opet aktiviram i budem kreativan. Počeo sam nešto da drndam na
gitari, da sviram. Informisao sam se, nabavio dosta ploča te nove
muzike, novog talasa. Onda sam počeo da komponujem, da pravim pesme i
tako je nastala La strada.
Osnivanju La strade prethodio je moj odlazak u Zagreb na koncert
Strenglersa 1979. Posle toga sam definitivno odlučio da se bavim
muzikom. Strenglersi su već imali objavljen drugi album “Black and
White”. Ja nisam znao repertoar koji su svirali s novog albuma jer sam
imao samo prva dva albuma (“Raticus Norvegicus” i “No more heroes
(anymore)”). Bio sam baš s Kojom, koji je isto bio na koncertu. Posle
smo spavali u nekom podrumu, ja nisam mogao da izdržim, izašao sam
napolje, na kraju sam noć proveo na parkingu u vreći za spavanje. Ujutro
mi je mačka skočila na glavu s neke kante za đubre. Kad sam se vratio u
Novi Sad, počeo sam intenzivnije da drndam na gitari.
U to vreme sam se upoznao i s Biljom i Banetom Babićem koji su takođe
bili zainteresovani za muziku. U mom komšilku je živeo profesor gitare
Danijel Stari. Jednom sam ga zvao telefonom i rekao da želim da se vidim
s njim, da mu pokažem neke moje pesme da bi mi on eventualno pomogao,
da bi možda svirao sa mnom. I on je pristao da se vidimo. Ja nisam imao
pojma sa sviranjem, a ni s pevanjem. Nisam baš nešto jako dobro pevao.
Kod njega u kuhinji odsvirao sam nekoliko pesama, on me je gledao onako
(Sloba širi oči) u čudu i nije mogao da veruje. Bio je zaprepašćen
(mojom) drskošću da uđem kod njega, ozbijnog čoveka, i da sviram takve
pesme. Posle toga je rekao: ‘Znaš šta, ja nisam zainteresovan. Ne zanima
me takva muzika’. Jednostavno, otkačio me je. Ali posle dve nedelje se
javio telefonom i rekao: ‘Znaš šta, ja bi ipak probao, ajd da probamo
ipak da sviramo’. I onda smo počeli da vežbamo, tu je bio još jedan moj
prijatelj, slikar Dragan Nastasić Gane, koji sad živi u Londonu, a
svirao je gitaru i povremeno dolazio. Tu se pojavljivo još Siniša Ilić,
koji je posle svirao u grupi ‘Grad’. Ta La strada je neko vreme vežbala,
ali tu ništa nije bilo. Nismo uspeli da napravimo neki koncert, to je
bio surovi početak.
U to vreme sam se već znao sa Ivanom Feceom Firčijem. S njim sam se
družio u Muzičkoj omladini (u klubu Muzičke omladine). On nam se
pridružio, a tu se već menjala postava. To je bilo vreme kad se raspala
‘Pekinška patka’ pa nam se pridružio Bora Oslovčan (svirao je u
‘Patki’), bili smo tu Firči, ja i Predrag Ostojić Preža – on je svirao
gitaru. Ta postava je održala prvi nastup La strade u tzv. Kecu – to je
bila diskoteka koju je držao čovek koga su svi znali kao Mileta Picu.
‘Električni orgazam’ je tu imao koncert, a Miša Berar je radio razglas
za taj koncert i tražio je od mene jedno pojačalo pošto sam imao dobro
pojačalo. Pitao sam ga da li bismo mogli svirati kao predgrupa i on je
rekao da će razgovarati s Miletom Picom. I na kraju su nam dozvolili.
Tako smo imali prvi koncert u ‘Kecu’ u Zmaj Jovinoj ulici kao predgrupa
‘Električnom orgazmu’. I znam da su ovi bili iznenađeni: Gile i Marina
(onda je još svirala) i Ljuba. Oni su (‘Električni orgazam’) kao, ajd
došli da čuju i nisu verovali da u Novom Sadu postoji takav bend koji
svira takvu muziku koja je njima na neki način bliska.
Posle toga smo svirali u istoj postavi na Subotičkom festivalu. A
odmah posle toga smo svirali kao predgrupa grupi ‘Film’ u Dunavskom
parku” (Rukometno igralište).
Kod Peđe Vraneševića u studiju u Ulici braće Ribnikar snimili su tri
pesme. Dragan Gojković je bio tada urednik poznatih radio-emisija
“Vidici” ili “Yu pop-scena” i vrteo je te pesme. To je snimila baš
izvorna postava La strade: Danijel Stari, Dragan Nastasić i Siniša Ilić.
Posle se ekipa raspala, pa je Firči predložio da La strada krene u ovoj
postavi: Firči – bubnjevi, Zoran Bulatović Bale (ex “Pekinška patka”) –
bas, i Sloba – vokal i gitara. Imali su jedan zanimljiv nastup kao
predgrupa “Lačnom Francu”, jedan na Štrandu, još uvek pod imenom La
strada i iz toga je u stvari nastala “Luna”.
Luna
Slobodan se seća da je “u prvoj postavi svirao Mare Vukmanović (uz
Slobu, Firčija i Baleta), posle je otišao Mare i došla Mina i tu je bila
zavšena priča oko formiranja ‘Lune’”. Ta postava (Firči, Mina, Bale,
Sloba) je i snimila album “Nestvarne svari”. Dobili su za taj album
nagradu Sedam sekretara SKOJ-a, koju su dobijali samo najveći bendovi
Jugoslavije. Firči se seća da su “svirali dosta po gradu, na mestima kao
što su: ‘Ben Akiba’, Studio M, Medicinska škola, Tribina mladih. Kad se
to malo zahuktalo, onda smo svi seli u mog ‘spačeka’ i zapalili širom
Jugoslavije”. Nosili su samo nužne stvari i prosto je neverovatno da je
tu stao i Firčijev bubanj i sintisajzer itd…
Prvo su svirali u Zagrebu, “u Studentskom domu ‘Stjepan Radić’, čini
mi se”, priseća se Sloba. Svirali su zajedno sa “Zvijezdama” i družili
se s Renatom Matessijem. U Ljubljani su se družili s članovima grupe
Borghesia i svirali u klubu “Opšiški”. Borhesia ih je dočekala i radila i
na zvuku. U Kopru su svirali, a Marko je bio u publici, a to je bilo
presudno, “bio je vrlo zadovljan i veoma mu se dopalo šta sviramo”.
Firči se priseća: “Kad se setim toga danas, deluje mi kao neki san. Kao
da se nije ni desilo. Okrenuli smo par telefona iz Novog Sada i otišli
samo do sledećeg mesta. Iz Zagreba smo telefonirali da sviramo u Kopru.
Tako smo redom išli od mesta do mesta. Setio sam se prijateljice Tamare
Čok, Slovenke iz Kopra. Sećam se da je radila nešto u vezi s kulturom.
Rekla je: ‘Naravno, dođite da svirate’. U Kopru smo svirali, bilo je
veoma, veoma dobro i emotivno. Na kraju koncerta je neko počeo sam da
tapše. Uvek je bila neka polutišina kad smo završavali koncerte. Taj
čovek je tapšao i tapšao, i na kraju se na njega dovezala cela publika.
Bio je to Marko Brecelj. ‘Trebalo bi sve slovenačke pank bendove dovesti
da čuju kako se svira (čvrsto, precizno, aranžmani urađeni itd..)’,
izjavljuje Marko Brecelj nakon koncerta, po rečima Slobe Tišme. Onda je
Marko otiša s njima u Rijeku gde je svirala “Luna”. Koncert je
organizovao Rajko Pasarić.
U to vreme su imali samo demo-snimke urađene u RNS-u i Marko ih je
odneo Borisu Beleu. “Boris Bele je nas posle jedno nedelju-dve zvao i
rekao da nam je obezbeđeno snimanje za ‘Helidon’. Platio nam je studio u
Beogradu. Studio Aquarius Ratka Ostojića. Izabrali smo kao producenta u
to vreme veoma populranog Sašu Habića. Ali tu je došlo do nekih
nesporazuma između nas i to je, praktično, bio kraj – bend se raspao”.
“Svađa je počela još u toku snimanja LP-ja. Čak je i napisano ovako:
vokalna muzika Sloba, muzika za gitaru i bend Bale, dakle odvajano je
ono što se i ne može odvajati”, navodi Firči. “Bale i ja smo bili u
sukobu i trebalo je da popustim, ali nisam. Boris Bele je bio ljut,
štampao je ploču, a mi smo se raspali”, priseća se Sloba T. Sloba i Mina
su otišli na jednu stranu, Bale i Fiči na drugu.
Danas je lako presuditi da do te rasprave dva totalno različita čoveka
koji se u suštini dopunju nije ni trebalo da dođe, pogotovu što je u
pitanju bio momenat koji se ne propušta. Ali, to je bilo drugo vreme,
mnogo iskrenije i detinjastije, vreme kad nije bilo preterano pametno
odrastati, a pogotovu biti pragmatičan. Valjalo je živeti za svoju ideju
i svoj san po svaku cenu. “Sada mi je žao što nismo pričali – bili smo
mladi, ludi i posvađani. Ali, nema veze, dobar je album”, kaže Firči.
Diskografija:
– “Nestvarne stvari” (“Helidon”, 1984)
“Luna”
Bio je to zlatan period za domaću rok scenu, jer je “Luna” iza sebe
ostavila najbolji rok album koji je stvorila neka rok grupa iz Novog
Sada. Sloba je nakon “Lune” još neko vreme radio s La stradom, a posle
se posvetio mirnijem načinu života, a rok kao umetnički medij je zamenio
književnošću. Vratio se literaturi i objavio knjige poezije „Marinizmi“
(“Ruža lutanja”, 1995) i „Vrt kao to“ (“Ruža lutanja”, 1997) i
„Urvidek“ (2005), za koju je dobio nagradu “Stevan Sremac”.
Poslednja vesti: BEOGRAD – Urbana legenda, pre svega Novog Sada, ali i
cele bivše Jugoslavije, Slobodan Tišma (63), nekadašnji konceptualni
umetnik, roker, frontmen “Lune” i La Strade, urednik “Indexa”, kultne
“Tribine mladih”, danas je u knjižari “Delfi” predstavio svoj prvi roman
“Quattro Stagioni” u izdanju “Lagune”. (9. februar 2010. Izvor:
Tanjug). Slobodan Tišma dobitnik je NIN-ove nagrade za roman
“Bernardijeva soba”. To delo izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocima,
piše u obrazloženju žirija. (Ponedeljak, 16. jan. 2012. Roman je
objavljen 2011. )
La strada nakon “Lune”
Slobodan Tišma na sceni
U magazinu “Džuboks”, koji je tada izlazio, La strada je proglašena
za najočekivaniji bend u 1985. Nakon nastupa u Beogradu, Novom Sadu,
Zagrebu i drugim mestima, ova postava, s producentom Mitrom Subotićem –
Subom (Rex Illusivii) 1986. godine snima jedini album – “La strada”. U
prodaji se našao 1987. godine preko „M-produkcije“, muzičke kuće Radio
Novog Sada, jednog od najvećih izdavača u Srbiji tokom osamdesetih.
Kompletno snimanje i objavljivanje albuma je finansirao Radio Novi Sad i
tiraž je 500 primeraka.
Za razliku od onoga što su radili u “Luni”, ovo izdanje nudilo je
kombinaciju pop-rok zvuka s Tišminom poezijom. Tišma se u to vreme
protivio objavljivanju (pre svega nezadovoljan svojim pevanjem), ali su
njegove slikovite reči (naročito u ključnim temama: “Mlad i radostan”,
“Pesak i sunce” i “Neautentični sneg”), ekspresivna interpretacija i
autentičnost nadživeli trenutak nastanka ove ploče. Sloba T.: “Ja i Mina
smo ponovo osnovali La stradu. Danijel Stari je ponovo došao i svirao
bas. Doveli smo još i Roberta Radića (bubnjevi) i Zoltana Horvata na
gitari. I onda su počeli koncerti, snimali smo dosta, radili smo
materijal za prvi album, koji je snimljen u Studiju M. Muzički producent
je bio Rex Illusivii, a Vitomir Simurdić je bio izvršni producent. La
strada je dosta svirala po gradu. Postajala su kultna mesta: Medicinska
škola, teatar “Ben Akiba”, “Klub 24”. Svirali smo dosta koncerata, i to u
paketu s ‘Bojama’, s ‘Obojenim programom’, grupom ‘Grad’. Najviše smo
vežbali na Telepu (zajedno s ‘Bojama’) u Kulturno-umetničkom društvu
‘Petefi Šandor’. Tu nije bilo nikakvih para jer su nas ti menadžeri
pljačkali – svirali smo obično za putne troškove, za neki sitniš. Nikad
nije bilo novca. Mi smo obično imali publiku, negde 200-300 ljudi. Nas
je pre svega podržavao Dragan Kremer. On je bio veliki fan, ‘Lunin’ pre
svega, La stradin isto, uopšte novosadske scene, mislim te alternativne.
On je stalno pisao o nama, hvalio nas, ali to je imalo i svojih loših
strana jer je bio oštar kritičar i bio je u zavadi s nekim bendovima.
Podržavao nas je i Aleksandar Žikić, bilo je tu još ljudi, ne mogu ni da
se setim… Saša Rakezić. To su sve ljudi koji su bili orijentisani prema
panku i nju vejvu”.
Diskografija:
– Demo-top Vol. 3 – “Ventilator 202” (Various Artists, LP, PGP RTB, 1985)
– La strada (LP, M produkcija Radio Novog Sada, 1987)
– “Luna”, “Exit”, 2004
Sloba se priseća: “Ponovo posle toliko godina, nisam verovao, ali
nekako su Firči i Bale uspeli da me ubede – ja sam na kraju pristao”.
Firči: “Sećam se da sam ga sat vremena nagovarao, čak sam mu i pretio”.
Sloba se nadovezuje: “Uspeli smo da se navežbamo za nekih devet dana. Tu
dole, u Srpskom narodnom pozorištu. Imali smo idealne uslove. Tako da
smo bili navežbani – stvarno dobro. Ja sam imao problema da se setim
svih tekstova. Čak sam i na koncertu držao taj pult s tekstovima. Mada
mi nije bilo potrebno. Prva stvar koju smo svirali je ‘Metropolis’ koji
nije bio na ploči. Bilo je dosta problema (u početku) jer je korišćena i
ritam-mašina. Ispadali smo iz ritma, ja sam se totalno izgubio, nisam
znao gde sam. Publika je već bila unezverena. Posle, kad smo uhvatili
ritam i tempo s pesmom ‘Ja sam porodični čovek’, bilo je stvarno dobro.
Mnogi ljudi su rekli da su glavne stvari te godine na Exitu bile ‘Luna’ i
Iggy Pop”.
Bio je to dobar koncert, i to su svi videli na video-snimcima, ali
malo ko je došao u 19 časova na “Exit” da sluša “Lunu”, jer je “Luna”
bila najavljena za 21. Termin se naglo promenio (iz “neobjašnjivih
razloga”), a ljubitelji “Lune” su mogli da gledaju Ramba Amadeusa.
KRAJ!!!
Više o autoru, multimedijalnom umetniku, pročitajte ovde.
.jpg)
.jpg)
Mikser Bazar će se održavati svakog dana za vreme trajanja festivala, od 25.maja do 2.juna od 17h do 00h.
