Yugovinyl record store

Yugovinyl is specialized in selling rare vinyl records (LP, SINGLES, 12“, 10“), from ex Yugoslavia. Also we offer a large amount of original and licence pressings from USA, Asia (India, Japan, Taiwan…), Europe and from other parts of the world.

Yugovinyl prodavnica gramofonskih ploča

Yugovinyl prodavnica gramofonskih ploča
Prodavnica u ponudi ima više od 20000 lp i singl ploča. Osim prodaje prodavnica vrši i otkup gramofonskih ploča.

SUTRA 17.02.2017. OTVARA SE NOVI YUGOVINYL U CETINJSKOJ 15.

U PETAK 17.02.2017. OTVARA SE NOVI YUGOVINYL U CETINJSKOJ 15. U KAFEU MINTICH.

Reportaža: Prodavnica ploča YUGOVINYL

Iz mog ugla04 MayMiloš Simić

inShare

Druga ruka uživanja

Niska straćarica sa ulazom nalik na vrata i prozore koji se obično postavljaju na balkone ili terase oblepljeni zastarelim novitetima od pre nekoliko godina. Na krovu, sa padom ka ulici, tačno na samoj sredini pojavljuje se novi, mali krov koji možemo da sretnemo u crtanim filmovima kao skrovište za ptice. Dvorište je skučeno sa nastrešnicom za lozu ili neko puzavo cveće, a kućica je do pola ušuškana u izolaciju. Sve to izgleda kao ona mesta gde se čuvaju najveće dragocenosti. Neupadljiva, nikome zanimljiva pomalo strašno iz zida izvučena reklama sa nazivom prodavnice, „Jugovinil“.
Sezame otvori se!
Bandera postavljena ispred vrata na uskoj stazi pravi probleme prilikom ulaska, koji odmah po tom nestaju. Prvo što sačeka dobroćudnog kupca, u nameri da iznenadi prijatelja zaluđenog za gluposti poput ploča ili da obnovi, popuni i osveži svoju kolekciju, jeste polica u visini, malo ispod prosečne visine čoveka, onda nakon prvobitne pometnje kreće pravo uživanje.
Kad je cvetala vutra.
Bez posebnog mirisa, očekivanog za zatvoreni prostor sa mnogo plastike, kartona i najlona, kruži zvuk najfinijih melodija. Možda Zapa nije razmišljao o tome, proizvodeći svoju muziku, da će se u doba nula i jedinica vrteti njegove pesme. Desno od ulaza, na pultu sličnom kafanskom šanku od cigala iza kojeg je zid prepun različitih uspmena i značajnih sitnica, verovatno za vlasnika, na barskoj stolici sedi visok ali izuzetno poletan, jedini prodavac koji savršeno poznaje ovu oazu. Vrh te zastrašujuće police sa ulaska pretrpan je starim časopisima, različitim, među kojima se nalazi knjiga sa naslovom „Kad je cvetala vutra“. Zidovi su pretvoreni u police u kojima se na najpažljiviji način čuvaju dragocena izdanja ploča. Svaki red nosilaca zvuka je označen metalnim natpisom razvrstavajući žanr muzike. Iza šanka i prvog udara ploča, nalazi se naizgled prostraniji deo prostorije. Samo na prvi pogled, jer je ispod polica poslagano mnoštvo identičnih plastičnih posuda, kao one koje mogu da se kupe za peškire u kupatilu, prepune različitih muzičara. Pregršt izdavačkih kuća, mnoštvo retkih primeraka, onih koje je zastrašujuće teško pronaći dostiže broj od dvadeset hiljada i  nalazi se u ovom, naizgled magacinu, ali kada se u njemu provede neko vreme zaista domaćinskom prostoru sa prijatnom atmosferom.
„Mi smo druga ruka ploča.“ odgovarao je prodavac ljubopitljivoj grupi kupaca.

Dva ogomna zvučnika i stalak sa nekoliko gramofona olakšavaju posao u traženju onoga što nas interesuje. Preko puta gramofona čeka stolić sa dve pohabane fotelje u kojima kupci mogu da se odmore, budu posluženi pićem ili jednostavno uživaju opuštajući se. Zamorno je i krajnje nepotrebno govoriti o tome koliko ploča i gde se nalaze ploče u Jugovinilu, a kada bismo pokušali da nabrojimo izvođače potrošili bismo nekoliko meseci života radeći svakodnevno. Posebno zanimljivo izgleda polica sa klasicima svetske književnosti, koja ovde ukrašava prostor na začelju radnje i stepenice koje vode najverovatnije u podrum iskorišćen za skladištenje onoga što ne može da stane u izloge ili onoga što onemogućava kretanje. Jedino mesto gde ploča nema jeste plafon, koji je i pored truda da se ulepša prostor požuteo na nekim mestima i veoma naduo od posledica lošeg krova i kiše. Ali eto i na njemu se mogu pronaći koncem okačene male ploče kao ukrasi. Kažu da cveće voli muziku, a ovde cveće u saksijama više izgleda na travke udarene gradom i spržene Suncem. One su ipak tu samo da kupe vodu na mestima gde prokišnjava.
Tiho i mirno, svako po svom ukusu, i veoma pažljivo da se ne bi nešto srušilo, ljudi tolerantno i veoma kulturno tragaju za svojim izvorom uživanja. Svetlo u prodavnici postaje jače od onog prirodnog i uskoro će dan promeniti svoju stranu ploče.
Sezame, zatvori se!

42nd Mega Record & CD Fair - Jaarbeurs Utrecht, Netherlands.

Dealers and visitors from all over the world, Over 500 dealers, the size of 2,5 football pitches, the biggest Record Store in the world.
The unbeatable Mega Record and CD Fair.

November 22 & 23, 2014 | 42nd Mega Record & CD Fair - Jaarbeurs Utrecht, Netherlands.

More info: www.recordplanet.nl

Yugovinyl record store Belgrade

Kraamnummer 417A
Jazz,60s - 70s, Psych-, Prog-, Folk- Rock and rare Yugoslavian records
Serbia
» www.yugovinyl.blogspot.com

Kupujemo dobro ocuvane gramofonske ploce sledecih izvodjaca

-ANNATHEMA
-ARIAN
-ARHANGEL
-ACEZANTEZ
-BEOGRAD
-BIG BEND RTB
-BITENC
-BOBAN PETROVIC
-BORA ROKOVIC
-BULDOZER(Pjuni istini u oci)
-BEGNAGRAD
-BLOODBATH
-BOMBARDER
-BOSKO PETROVIC
-PATARENI
-BRANIMIR SAKAC
-BOOMERANG
-BORGHESIA
-BORIS ARANDJELOVIC
-CLAN
-CRNA UDOVICA
-CVECE
-DAG
-DAH
-DEAD IDEAS
-DEL ARNO BEND
-DEMONI
-DUSKO GOJKOVIC
-DEMONIAC
-DEN ZA DEN
-DISCIPLINA KICME
-DON
-DOKTOR SPIRA I LJUDSKA BICA
-DR. STEEL
-DRAGO MLINAREC
-DUBRAVKO DETONI
-DRUGI NACIN
-EKATARINA VELIKA
-ELEKTRONSKI STUDIO RTB
-ELEKTRICNI ORGAZAM
-FAR
-VLADIMIR FURDUJ -FURDA
-GORDI
-GRAD-GRUPA 220
-GUSTAPH Y NJEGOVI DOBRI  DUHOVI
-HAUSTOR
-IGOR SAVIN
-IGRA STAKLENIH PERLI
-ILIJIN DJORDJE
-ILIRIJANA RIZA
-INDEXI
-IZVIR
-JOSIPA LISAC&B.P.CONVENTION
-JUTRO
-KBO
-KATARINA II
-KORNELIJE KOVAC
-KOZMETIKA
-KIM
-KLADIVO,KONJ I VODA
-KINESKI ZID
-KONGRES
-KONTRARITAM
-KORNI GRUPA
-LA STRADA
-LACNI FRANC
-LAIBACH
-LE CINEMA
-LEGIJA
-LET 3
-LOLA V STAIN
-LUNA
-LUTAJUCA SRCA
-LJUBOMIR SEDLAR
-LALA KOVACEV
-MAJKE
-MASTER SCRATCH BAND
-MAX&INTRO
-MESSERSCHMITT
-MIKI PETKOVSKI
-MOULIN ROUGE
-MIHA KRALJ
-MISA BLAM
-MILADOJKA YOUNEED
-MIZAR
-NA LIJEPEM PRIJAZNI
-NEPOCIN
-ODDELEK 8
-OKO
-OKTOBAR 1864
-OPUS
-OSVAJACI
-PANKRTI
-PARAF
-PARTIBREJKERSI
-PEKINSKA PATKA
-PERGAMENT
-PERSEPOLIS
-PETAR UGRIN
-POP MASINA
-POP ASANOVIC
-PORODICNA MANUFAKTURA CRNOG HLEBA
-PREDMESTJE
-PROPAGANDA
-QUATEBRIGA
-RAPID FORCE
-REVOLVERI
-REX ILUSIVI
-RITAM NEREDA
-RODDERIK
-S.K.O.L
-SLOVENSKA GRUDA
-S  VREMENA NA VREME
-SATAN PANONSKI
-SEDMINA
-SMAK
-SONCNA POT
-SEPTEMBER
-SUNSHINE
-SPEKTAR
-SPOONS
-SRP
-SARLO AKROBATA
-SIZIKE
-TAKO
-TALAS
-TAMARA&NENAD
-TANTADRUJ
-TIME
-TOMA BEBIC
-TOMAS PENGOV
-TORANJ 77
-VREME I ZEMLJA
-YU GRUPA
-ZDRAVO
Interesuju nas i sledece kompilacije
SVE PLOCE EX YU JAZZA
-ARTISTICKA RADNA AKCIJA
-BOOM 72
-BOOM 73
-BOOM 74
-HARD CORE LJUBLJANA
-KISAC '75-GITARIJADA VOJVODINE
-KONGRES ROCK MAJSTORA
-LEPO JE
-MUZIKA IZ FILMA NACIONALNA KLASA
-PUNK NOVI VAL
-PAKET ARANZMAN
-VENTILATOR 202(1-3)
-RADENCI

PROMENA RADNOG VREMENA U YUGOVINYLU,OD 24.05. RADIMO I SUBOTOM

OD  24.05.2014.YUGOVINYL CE SVAKE SUBOTE RADITI RADITI OD 13.00-18.00h.

Ploče i dalje zadovoljno pucketaju

Piše: Ivana I. Božić

Gramofoni i ploče, kako u svetu, tako i kod nas, stiču sve veći broj poklonika. Oživljavaju berze ploča, u oglasima se nude polovne ploče i gramofoni a uvoznici audio opreme sve češće odlučuju da kupcima ponude gramofone i gramofonsku opremu. U Srbiji radi i nekoliko prodavnica ploča a jedna je otvorena i u gradu na Nišavi.

Muzičari, kritičari, hroničari, kolekcionari...svi oni slažu se u jednom – ploče nikada nisu otišle sa scene. Iako je od pojave CD-a u muzičkoj industriji osamdesetih godina gramofonska ploča bila skoro skroz zanemarena, poslednjih godina velike diskografske kuće odlučile su da reizdaju neka izdanja iz šezdesetih i sedamdesetih i to na pločama. Tako je "Capitol Records" ponovo izdao albume "Abbey Road" od "Beatlesa", "Dark side of the moon" od "Pink Floyda", kao i neke albume bendova "Guns'n'Roses" i "Metallica". Muzička industrija aktivirala se i u izdavanju novih albuma, tako da su se na vinilu zavrteli singlovi grupa "Artic Monkeys", "The Kaiser Chiefs", "Coldplay", "The Killers" i "Radiohead". Umesto nekadašnjih 170, vinili sada imaju deset grama više. Prema rečima stručnjaka, zvuk je nešto kvalitetniji i čistiji, ali su troškovi proizvodnje veći, pa su i ove ploče nešto skuplje. Kod nas proizvodnja ploča ne postoji već 20 godina, a sudbina mašina za izradu vinila je nepoznata.

Ploče se prodaju i dan-danas, a tržište čak beleži veliki rast. Ipak, najveću vrednost imaju neka stara izdanja za koja su kolekcionari spremni da izdvoje velike sume novca. Magazin "Idesh" je napravio listu trenutno najskupljih ploča. Po njima, najskuplja je "The Quarrymen": "That'll Be the Day/ In Spite of All the Danger" (1958), procenjena na oko 200 hiljada dolara. Inače, "The Quarrymen" su mnogo poznatiji po svom kasnijem imenu "The Beatles". Postoji samo jedan primerak ove ploče, a poseduje ga Pol Mekartni. Sledi je Džon Lenon: „Double Fantasy" (1980), koja vredi 150 hiljada dolara. To je ploča koju je Marku Čepmenu potpisao Džon Lenon neposredno pre nego što je ovaj pucao u njega. Prodata je 1999. za 150 hiljada dolara, a kupac je sada ponovo prodaje, i to za 600 hiljada dolara. Ako nađe kupca, to će biti najskuplja ploča na svetu. Kontroverzni album "The Beatles": "Yesterday and Today" (1966) vredi od 45 do 85 hiljada dolara na trećem je mestu. Na omotu ovog albuma "The Beatles" su pozirali u mesari, sa razbacanim komadima mesa i delovima beba-lutki. Na četvrtom mestu je Bob Dilan: "The Freewheelin" (1963), koji vredi od 10 do 40 hiljada dolara dok petu poziciju drži "The Velvet Underground" čiji album "The Velvet Underground & Nico" (1967), vredi 25 hiljada dolara.

Umilni pucketavi zvuk....

Svi koji slušaju ploče reći će vam da je zvuk sa ploče najprirodniji ljudskom uvu.
Rodžer Daltri iz grupe „The Who" je rekao da ne bi o ploči trebalo govoriti kao o mediju za muziku, nego kao o umetničkom delu. „Ploča vremenom postaje deo tvoje ličnosti, dok CD postaje parče plastike. Ploču slušaš onako kako je to umetnik zamislio i tu nema dugmeta za repeat. Ako hoćeš više puta da čuješ, ustaćeš i okrenućeš je." Ljubav prema vinilu je zanimljiva, od njega se lako postaje zavisan. To je nešto posebno, ta atmosfera koja se strvara prilikom stavljanja ploče na gramofon, pucketanje iste, sam zvuk...

Održavanje ploča zahteva posebnu pažnju. Kako je ploča napravljena od polivinilske mase, teško se može polomiti, ali zbog statičkog elektriciteta materijala od kog je napravljena nemoguće je u potpunosti očistiti prašinu sa nje. Kolekcionari savetuju držanje ploča u originalnom pakovanju na policama, obavezno uspravno. One se ne smeju opterećivati nekim predmetima, a treba izbegavati i visoke temperature zbog krivljenja, kao i vlagu zbog buđanja.
HI-FI tehnika se uglavnom kupuje na internetu. Postoje čak i HI-FI forumi koji se bave isključivo online prodajom HI-FI tehnologije. U prodavnicama i oglasima gramofoni koštaju od 15 do 500 evra, a ručno rađeni od delova starih - od 500 do 2.000 evra. Preko sajta www.ttrecycled.com mogu se naći unikatni gramofoni sastavljeni od starih i recikliranih delova. Igle se mogu naći u "MG Electronik", jednoj od retkih radnji u Srbiji. Cene komponenti zavise od kvaliteta i idu od 50 evra pa u nedogled. Ali, što se audiofilskog užitka tiče, sa dobrom opremom za slušanje dobija se i najkvalitetniji zvuk.

Vinilni vremeplovi

Svake nedelje ili jednom mesečno u Beogradu, Novom Sadu i Nišu otvaraju se muzički vremeplovi – berze ploča koje okupljaju zaljubljenike u vinile, izlagače i kolekcionare. Kao u filmu "High Fidelity", to je i zajednica ljudi, mesto gde ljudi dolaze, razgovaraju, raspravljaju...

Na beogradskom tržištu među natraženijim i najskupljim su ploče pank, metal i rok bendova iz SFRJ iz sedamdesetih i osamdesetih, kao što su "Pankrti", "Šarlo akrobata", "Pekinška patka", "Pop mašina", "YU grupa" ili "Igra staklenih perli". Cene izdanja ovih sastava među kolekcionirima prelaze 100, a dostižu i 150 evra.

Berza ploča u Nišu se održava jednom mesečno (uglavnom druge nedelje u mesecu) u klubu "Feedback". Tamo se uglavnom mogu naći ploče domaćeg roka i progresiv roka sedamdesetih. Ljudi koji izlažu ploče su uglavnom Nišljije, mada ima i Kruševljana, Jagodinaca i Beograđana. U pitanju je ustaljena ekipa izlagača. Na niškoj berzi najskuplje su ploče yu metala i to izdanja koja su izašla početkom devedesetih i krajem osamdesetih, ali i pojedine ploče ex-yu progresiv roka sa kraja sedamdesetih. Cene zavise od tiraža i od toga da li je prvo ili drugo izdanje. Licence koje je neka ex-yu izdavačka kuća izdavala idu od 100 do 2.000 dinara. Pored licenci, tu su i ploče domaćeg roka čije cene variraju i zavise od tiraža. Na primer, pojedini albumi „Bijelog dugmeta" koji su štampani u bezbroj primeraka su bezvredni. Zatim slede albumi sa nekim većim tiražima koji vrede između 5 i 10 evra a od 20 evra pa na gore su ploče sa manjim tiražom. Interesantno je da su na niškoj berzi dosta tražene ploče domaćeg džeza a njihova cena je od 50 do 500 evra. Naravno, trguje se i pločama koje su svetski rok bendovi izdavali u svojim zemljama, takozvanim originalima. Njihove cene kreću se od 10 do 100 evra. "Led Zeppelin" i "Deep Purple" mogu se naći na svakom ćošku pa su od 10 do 20 evra. Nedavno je na berzi LP "Behemoth" prodat za 90 evra.

Ima i dosta skupih ploča. Recimo, "Opus" vredi oko 200 evra, dok je "Bloodbath" oko 150 evra. Dosta stranih metal ploča vredi oko 100 evra, mada se pojedina izdanja kreću i oko 500 evra.

U Nišu rokeri uglavnom kupuju "Deep Purple", "Iron Maiden", "Led Zeppelin" (početnici), dosta se traže i bendovi novog talasa: "EKV", "Šarlo Akrobata", zatim "Film", "Smak", "Riblja Čorba"... Berze u Novom Sadu i Beogradu, u pogledu kupaca, dosta su jače od niške. Učesnici niške berze kažu da je novosadska najjača – bar kada su kupci u pitanju.

„Da bi znao šta koliko vredi, treba ti bar šest meseci iskustva, da budeš u tim vodama i da se družiš sa kolekcionarima. A što se kolekcionara tiče, pojedini su toliko zagriženi da im je to glavna stvar u životu. Samo misle i pričaju o pločama. Znam par primera gde su ploče bile razlog za pucanje braka", objašnjava Mlađan K, jedan od mlađih kolekcionara ploča iz Niša. On je svoju kolekciju nedavno obogatio pločom "Megadeth" - "Rust in Peace" koju je pazario za 15 evra a za koju se, kako nam reče, traži od 35 do 40 evra.
Mlađan se za čudesni svet vinila zainteresovao još kao mali jer su njegovi roditelji slušali ploče, ali se nije tako lako odlučio da sakupljanje ploča i započne. „Dugo mi je trebalo da se odlučim da počnem da skupljam ploče, valjda zato što nisam imao gramofon. Trenutno imam oko 200 ploča. Većina je metal, mada, ima tu i hard roka i yu roka... Omiljena ploča mi je "Mearciful fate"- "Melissa". Skoro su mi nudili 80 evra za nju i nisam hteo da je dam. Ne vredi toliko, ali taj album mnogo volim i nije na prodaju. Realno vredi možda oko 30-40 evra najviše. Moja najskuplja ploča mislim da je "Metallica" - "Kill 'em all". To je neko englesko audiofilsko reizdanje na 45 rpm i vredi oko 60 evra. Od domaćih sam skupio uglavnom sve albume „Divljih Jagoda", „Riblje Čorbe", „Atomskog Skloništa". Imam neke albume „YU grupe" i, naravno, „Kerber" i „Mama Rock". Od stranih su tu albumi bendova „Led Zeppelin", "Deep Purple", „Motorhead"... i, naravno, „Iron Maiden", „ Manowar", „Megadeth", „Slayer"..."

Niški High Fidelity

Jedan od najvećih LP kolekcionara u Nišu i bivši vlasnik kluba "Feedback", udružili su se i negde oko prvog maja otvorili prodavnicu ploča u gradu na Nišavi. Radnja se nalazi u Davidovoj br. 9, preko puta "Irish puba" i zove se "Vintage shop". Vlasnici za sada kažu da im posao dobro ide i da su dobra konkurencija "Yugovinilu" iz Beograda (najveća prodavnica ploča u Srbiji i na Balkanu). Pa ipak, iako prodavnica ima dosta kupaca, one skuplje ploče prodaju preko interneta putem naloga na nekim stranim sajtovima za prodaju, tako da ploče završavaju u inostranstvu.

Pored velikog izbora ploča, u novootvorenu prodavnicu u Nišu ponekad zaluta i po koji gramofon, pojačalo i zvučnik...

Danas se posedovanje gramofona i slušanje ploča može smatrati prestižom. Cene ploča jesu velike ali to opravdava stari, dobar, prepoznatljiv i pucketajući zvuk sa gramofona. Ko se jednom navuče na slušanje ploča taj će ih voleti do kraja života. Diskutabilno je govoriti da li se vraćaju u modu, jer ploče nikada nisu u potpunosti nestale sa trišta.

Mini vinil-vremeplov

1877 - Thomas Edison konstruisao prvi fonograf sa cilindrima.
1887 - Emile Berliner konstruisao prvi gramofon sa diskom.
1902 - Prva ploča koja je prodata u milionskom tiražu bila je „Vesti la giubba" koju je snimio italijanski pevač Enrico Caruso.
1917 – Snimljena prva gramofonska ploča sa zvukom džeza.
1926 - Prva fabrika za proizvodnju gramofonskih ploča na prostoru ex-Yu izgrađena je u Zagrebu pod nazivom „Edison Bell Penkala record".
1931 - Kompanija „RCA Viktor" predstavila je u Njujorku prvu long-plej gramofonsku ploču na 33 obrtaja.
1948 - Poznata produkcijska kuća „Columbia Records" proizvela je prvu gramofonsku ploču.
1951 - Snimljena je prva gramofonska ploča u Beogradu, u staroj garaži Radija Beograd.
1959 – Izdata prva ploča pod etiketom PGP RTB. Bila je to ploča Đorđa Marjanovića – „Zvižduk u 8".
1981 - Dostignut vrhunac proizvodnje gramofonskih ploča jer je prodato 1,14 milijardi primeraka u svetu.

U saradnji sa ML Acustic zvučnike PERUN II možete videti i čuti u YUGOVINYL-u

Dve i po decenije bavljenja hi-fi problematikom, a pre svega zvučnicima podstaklo je Mirka Lazića da kreira novi tip panel zvučnih kutija tipa "Perun"  (tri modela ) i "Perun III mk2". Modeli se međusobno razlikuju u snazi, ali i po gabaritu.

San svakog ljubitelja dobrog zvuka su visokokvalitetne zvučne kutije  koje osim kvaliteta reprodukovanog materijala zadovoljavaju i estetske kriterijume. U savremnim uslovima života jedan od zahteva  je da one budu i ekonomične tj. da zauzimaju što manje prostora. Modeli "ML Acoustic-a" zadovoljavaju sve pobrojane kriterijume.

"ML Acoustic" zvučne kutije na prvi pogled podsećaju na tip kutija marke "Bertagni", ali su umnogome zvučno i konstrukcijski poboljšani. Uz to gospodin Mirko Lazić daje doživotnu garanciju za svoje proizvode.

Domaća audiofilska javnost imala je prilike da se izbliza upozna sa panel zvučnicima "ML Acoustic" na osmoj i devetoj Audioberzi - održanim u Beogradu tokom 2009. godine,a od 27.08.2010. moze da se pogleda i čuje u YUGOVINYL-u prodavnici gramofonskih ploča. Na jednoj od njih (osmoj) upriličena je promocija na kojoj su ljubitelji dobrog zvuka mogli su da se uvere u zvučne i estetske kvalitete modela (fotografije sa promocije možete videti ovde). Među značajnijim karakteristikama panel zvučnih kutija "Perun" i "Perun III mk2" izdvajaju se i velika osetljivost što dovodi do toga da daju izuzetan zvuk kod lampaških pojačala kao i uopšte hi-fi pojačala malih izlaznih snaga (počevši od 3W po kanalu) kao i izuzetna reprodukcija bas tonova. Ovo poslednje je značajno s obzirom na činjenicu da je dubina zvučne kutije svega 70mm, a poznato je da odlična reprodukcija bas tonova nije česta pojava kod panel varijanti zvučnih kutija. 

Luna – Najbolji Novosadski bend 2

27. 06. 2012.

Devojčice i dečaci s Dunava

Najzanimljiviji delovi knjige “Devojčice i dečaci s Dunava” autora Vladimira Nedeljkovića

PRILOG ISTORIJI URBANE KULTURE GRADA NOVOG SADA 1962.–1980.

Uz Andrlu (Imperium of Jazz) i Peđu (“Laboratorija zvuka”), Sloba je bio još jedan od umetnika konceptualista koji se nakon razilaženja grupe “Kôd” bavio rok muzikom. Jednostavno, snaga panka, a kasnije new wavea (gde je pripadao zvuk La strade i “Lune”) prvo je inspirisala Slobu, a potom ga, krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih, nadahnula da se umetnički izrazi i da zajedno s neverovatno dobro izabranom ekipom stvara art-rok Novog Sada.
Sloba Tišma: “Neko vreme nisam se bavio ničim. Provodio sam vreme na ulici i po diskotekama. Ali, pošto sam ja umetnik, morao sam da se prihvatim nečeg. U drugoj polovini sedamdesetih pojavio se pank i novi talas, i to je nešto što me je jako privuklo. Video sam u tome mogućnost da se opet aktiviram i budem kreativan. Počeo sam nešto da drndam na gitari, da sviram. Informisao sam se, nabavio dosta ploča te nove muzike, novog talasa. Onda sam počeo da komponujem, da pravim pesme i tako je nastala La strada.
Osnivanju La strade prethodio je moj odlazak u Zagreb na koncert Strenglersa 1979. Posle toga sam definitivno odlučio da se bavim muzikom. Strenglersi su već imali objavljen drugi album “Black and White”. Ja nisam znao repertoar koji su svirali s novog albuma jer sam imao samo prva dva albuma (“Raticus Norvegicus” i “No more heroes (anymore)”). Bio sam baš s Kojom, koji je isto bio na koncertu. Posle smo spavali u nekom podrumu, ja nisam mogao da izdržim, izašao sam napolje, na kraju sam noć proveo na parkingu u vreći za spavanje. Ujutro mi je mačka skočila na glavu s neke kante za đubre. Kad sam se vratio u Novi Sad, počeo sam intenzivnije da drndam na gitari.
U to vreme sam se upoznao i s Biljom i Banetom Babićem koji su takođe bili zainteresovani za muziku. U mom komšilku je živeo profesor gitare Danijel Stari. Jednom sam ga zvao telefonom i rekao da želim da se vidim s njim, da mu pokažem neke moje pesme da bi mi on eventualno pomogao, da bi možda svirao sa mnom. I on je pristao da se vidimo. Ja nisam imao pojma sa sviranjem, a ni s pevanjem. Nisam baš nešto jako dobro pevao. Kod njega u kuhinji odsvirao sam nekoliko pesama, on me je gledao onako (Sloba širi oči) u čudu i nije mogao da veruje. Bio je zaprepašćen (mojom) drskošću da uđem kod njega, ozbijnog čoveka, i da sviram takve pesme. Posle toga je rekao: ‘Znaš šta, ja nisam zainteresovan. Ne zanima me takva muzika’. Jednostavno, otkačio me je. Ali posle dve nedelje se javio telefonom i rekao: ‘Znaš šta, ja bi ipak probao, ajd da probamo ipak da sviramo’. I onda smo počeli da vežbamo, tu je bio još jedan moj prijatelj, slikar Dragan Nastasić Gane, koji sad živi u Londonu, a svirao je gitaru i povremeno dolazio. Tu se pojavljivo još Siniša Ilić, koji je posle svirao u grupi ‘Grad’. Ta La strada je neko vreme vežbala, ali tu ništa nije bilo. Nismo uspeli da napravimo neki koncert, to je bio surovi početak.
U to vreme sam se već znao sa Ivanom Feceom Firčijem. S njim sam se družio u Muzičkoj omladini (u klubu Muzičke omladine). On nam se pridružio, a tu se već menjala postava. To je bilo vreme kad se raspala ‘Pekinška patka’ pa nam se pridružio Bora Oslovčan (svirao je u ‘Patki’), bili smo tu Firči, ja i Predrag Ostojić Preža – on je svirao gitaru. Ta postava je održala prvi nastup La strade u tzv. Kecu – to je bila diskoteka koju je držao čovek koga su svi znali kao Mileta Picu. ‘Električni orgazam’ je tu imao koncert, a Miša Berar je radio razglas za taj koncert i tražio je od mene jedno pojačalo pošto sam imao dobro pojačalo. Pitao sam ga da li bismo mogli svirati kao predgrupa i on je rekao da će razgovarati s Miletom Picom. I na kraju su nam dozvolili. Tako smo imali prvi koncert u ‘Kecu’ u Zmaj Jovinoj ulici kao predgrupa ‘Električnom orgazmu’. I znam da su ovi bili iznenađeni: Gile i Marina (onda je još svirala) i Ljuba. Oni su (‘Električni orgazam’) kao, ajd došli da čuju i nisu verovali da u Novom Sadu postoji takav bend koji svira takvu muziku koja je njima na neki način bliska.
Posle toga smo svirali u istoj postavi na Subotičkom festivalu. A odmah posle toga smo svirali kao predgrupa grupi ‘Film’ u Dunavskom parku” (Rukometno igralište).
Kod Peđe Vraneševića u studiju u Ulici braće Ribnikar snimili su tri pesme. Dragan Gojković je bio tada urednik poznatih radio-emisija “Vidici” ili “Yu pop-scena” i vrteo je te pesme. To je snimila baš izvorna postava La strade: Danijel Stari, Dragan Nastasić i Siniša Ilić. Posle se ekipa raspala, pa je Firči predložio da La strada krene u ovoj postavi: Firči – bubnjevi, Zoran Bulatović Bale (ex “Pekinška patka”) – bas, i Sloba – vokal i gitara. Imali su jedan zanimljiv nastup kao predgrupa “Lačnom Francu”, jedan na Štrandu, još uvek pod imenom La strada i iz toga je u stvari nastala “Luna”.

Luna

Slobodan se seća da je “u prvoj postavi svirao Mare Vukmanović (uz Slobu, Firčija i Baleta), posle je otišao Mare i došla Mina i tu je bila zavšena priča oko formiranja ‘Lune’”. Ta postava (Firči, Mina, Bale, Sloba) je i snimila album “Nestvarne svari”. Dobili su za taj album nagradu Sedam sekretara SKOJ-a, koju su dobijali samo najveći bendovi Jugoslavije. Firči se seća da su “svirali dosta po gradu, na mestima kao što su: ‘Ben Akiba’, Studio M, Medicinska škola, Tribina mladih. Kad se to malo zahuktalo, onda smo svi seli u mog ‘spačeka’ i zapalili širom Jugoslavije”. Nosili su samo nužne stvari i prosto je neverovatno da je tu stao i Firčijev bubanj i sintisajzer itd…
Prvo su svirali u Zagrebu, “u Studentskom domu ‘Stjepan Radić’, čini mi se”, priseća se Sloba. Svirali su zajedno sa “Zvijezdama” i družili se s Renatom Matessijem. U Ljubljani su se družili s članovima grupe Borghesia i svirali u klubu “Opšiški”. Borhesia ih je dočekala i radila i na zvuku. U Kopru su svirali, a Marko je bio u publici, a to je bilo presudno, “bio je vrlo zadovljan i veoma mu se dopalo šta sviramo”. Firči se priseća: “Kad se setim toga danas, deluje mi kao neki san. Kao da se nije ni desilo. Okrenuli smo par telefona iz Novog Sada i otišli samo do sledećeg mesta. Iz Zagreba smo telefonirali da sviramo u Kopru. Tako smo redom išli od mesta do mesta. Setio sam se prijateljice Tamare Čok, Slovenke iz Kopra. Sećam se da je radila nešto u vezi s kulturom. Rekla je: ‘Naravno, dođite da svirate’. U Kopru smo svirali, bilo je veoma, veoma dobro i emotivno. Na kraju koncerta je neko počeo sam da tapše. Uvek je bila neka polutišina kad smo završavali koncerte. Taj čovek je tapšao i tapšao, i na kraju se na njega dovezala cela publika. Bio je to Marko Brecelj. ‘Trebalo bi sve slovenačke pank bendove dovesti da čuju kako se svira (čvrsto, precizno, aranžmani urađeni itd..)’, izjavljuje Marko Brecelj nakon koncerta, po rečima Slobe Tišme. Onda je Marko otiša s njima u Rijeku gde je svirala “Luna”. Koncert je organizovao Rajko Pasarić.
U to vreme su imali samo demo-snimke urađene u RNS-u i Marko ih je odneo Borisu Beleu. “Boris Bele je nas posle jedno nedelju-dve zvao i rekao da nam je obezbeđeno snimanje za ‘Helidon’. Platio nam je studio u Beogradu. Studio Aquarius Ratka Ostojića. Izabrali smo kao producenta u to vreme veoma populranog Sašu Habića. Ali tu je došlo do nekih nesporazuma između nas i to je, praktično, bio kraj – bend se raspao”. “Svađa je počela još u toku snimanja LP-ja. Čak je i napisano ovako: vokalna muzika Sloba, muzika za gitaru i bend Bale, dakle odvajano je ono što se i ne može odvajati”, navodi Firči. “Bale i ja smo bili u sukobu i trebalo je da popustim, ali nisam. Boris Bele je bio ljut, štampao je ploču, a mi smo se raspali”, priseća se Sloba T. Sloba i Mina su otišli na jednu stranu, Bale i Fiči na drugu.
Danas je lako presuditi da do te rasprave dva totalno različita čoveka koji se u suštini dopunju nije ni trebalo da dođe, pogotovu što je u pitanju bio momenat koji se ne propušta. Ali, to je bilo drugo vreme, mnogo iskrenije i detinjastije, vreme kad nije bilo preterano pametno odrastati, a pogotovu biti pragmatičan. Valjalo je živeti za svoju ideju i svoj san po svaku cenu. “Sada mi je žao što nismo pričali – bili smo mladi, ludi i posvađani. Ali, nema veze, dobar je album”, kaže Firči.
Diskografija:
– “Nestvarne stvari” (“Helidon”, 1984)
“Luna”
Bio je to zlatan period za domaću rok scenu, jer je “Luna” iza sebe ostavila najbolji rok album koji je stvorila neka rok grupa iz Novog Sada. Sloba je nakon “Lune” još neko vreme radio s La stradom, a posle se posvetio mirnijem načinu života, a rok kao umetnički medij je zamenio književnošću. Vratio se literaturi i objavio knjige poezije „Marinizmi“ (“Ruža lutanja”, 1995) i „Vrt kao to“ (“Ruža lutanja”, 1997) i „Urvidek“ (2005), za koju je dobio nagradu “Stevan Sremac”.
Poslednja vesti: BEOGRAD – Urbana legenda, pre svega Novog Sada, ali i cele bivše Jugoslavije, Slobodan Tišma (63), nekadašnji konceptualni umetnik, roker, frontmen “Lune” i La Strade, urednik “Indexa”, kultne “Tribine mladih”, danas je u knjižari “Delfi” predstavio svoj prvi roman “Quattro Stagioni” u izdanju “Lagune”. (9. februar 2010. Izvor: Tanjug). Slobodan Tišma dobitnik je NIN-ove nagrade za roman “Bernardijeva soba”. To delo izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocima, piše u obrazloženju žirija. (Ponedeljak, 16. jan. 2012. Roman je objavljen 2011. )
La strada nakon “Lune”

Slobodan Tišma na sceni

U magazinu “Džuboks”, koji je tada izlazio, La strada je proglašena za najočekivaniji bend u 1985. Nakon nastupa u Beogradu, Novom Sadu, Zagrebu i drugim mestima, ova postava, s producentom Mitrom Subotićem – Subom (Rex Illusivii) 1986. godine snima jedini album – “La strada”. U prodaji se našao 1987. godine preko „M-produkcije“, muzičke kuće Radio Novog Sada, jednog od najvećih izdavača u Srbiji tokom osamdesetih. Kompletno snimanje i objavljivanje albuma je finansirao Radio Novi Sad i tiraž je 500 primeraka.
Za razliku od onoga što su radili u “Luni”, ovo izdanje nudilo je kombinaciju pop-rok zvuka s Tišminom poezijom. Tišma se u to vreme protivio objavljivanju (pre svega nezadovoljan svojim pevanjem), ali su njegove slikovite reči (naročito u ključnim temama: “Mlad i radostan”, “Pesak i sunce” i “Neautentični sneg”), ekspresivna interpretacija i autentičnost nadživeli trenutak nastanka ove ploče. Sloba T.: “Ja i Mina smo ponovo osnovali La stradu. Danijel Stari je ponovo došao i svirao bas. Doveli smo još i Roberta Radića (bubnjevi) i Zoltana Horvata na gitari. I onda su počeli koncerti, snimali smo dosta, radili smo materijal za prvi album, koji je snimljen u Studiju M. Muzički producent je bio Rex Illusivii, a Vitomir Simurdić je bio izvršni producent. La strada je dosta svirala po gradu. Postajala su kultna mesta: Medicinska škola, teatar “Ben Akiba”, “Klub 24”. Svirali smo dosta koncerata, i to u paketu s ‘Bojama’, s ‘Obojenim programom’, grupom ‘Grad’. Najviše smo vežbali na Telepu (zajedno s ‘Bojama’) u Kulturno-umetničkom društvu ‘Petefi Šandor’. Tu nije bilo nikakvih para jer su nas ti menadžeri pljačkali – svirali smo obično za putne troškove, za neki sitniš. Nikad nije bilo novca. Mi smo obično imali publiku, negde 200-300 ljudi. Nas je pre svega podržavao Dragan Kremer. On je bio veliki fan, ‘Lunin’ pre svega, La stradin isto, uopšte novosadske scene, mislim te alternativne. On je stalno pisao o nama, hvalio nas, ali to je imalo i svojih loših strana jer je bio oštar kritičar i bio je u zavadi s nekim bendovima. Podržavao nas je i Aleksandar Žikić, bilo je tu još ljudi, ne mogu ni da se setim… Saša Rakezić. To su sve ljudi koji su bili orijentisani prema panku i nju vejvu”.
Diskografija:
– Demo-top Vol. 3 – “Ventilator 202” (Various Artists, LP, PGP RTB, 1985)
– La strada (LP, M produkcija Radio Novog Sada, 1987)
– “Luna”, “Exit”, 2004
Sloba se priseća: “Ponovo posle toliko godina, nisam verovao, ali nekako su Firči i Bale uspeli da me ubede – ja sam na kraju pristao”. Firči: “Sećam se da sam ga sat vremena nagovarao, čak sam mu i pretio”. Sloba se nadovezuje: “Uspeli smo da se navežbamo za nekih devet dana. Tu dole, u Srpskom narodnom pozorištu. Imali smo idealne uslove. Tako da smo bili navežbani – stvarno dobro. Ja sam imao problema da se setim svih tekstova. Čak sam i na koncertu držao taj pult s tekstovima. Mada mi nije bilo potrebno. Prva stvar koju smo svirali je ‘Metropolis’ koji nije bio na ploči. Bilo je dosta problema (u početku) jer je korišćena i ritam-mašina. Ispadali smo iz ritma, ja sam se totalno izgubio, nisam znao gde sam. Publika je već bila unezverena. Posle, kad smo uhvatili ritam i tempo s pesmom ‘Ja sam porodični čovek’, bilo je stvarno dobro. Mnogi ljudi su rekli da su glavne stvari te godine na Exitu bile ‘Luna’ i Iggy Pop”.
Bio je to dobar koncert, i to su svi videli na video-snimcima, ali malo ko je došao u 19 časova na “Exit” da sluša “Lunu”, jer je “Luna” bila najavljena za 21. Termin se naglo promenio (iz “neobjašnjivih razloga”), a ljubitelji “Lune” su mogli da gledaju Ramba Amadeusa.

KRAJ!!!

Više o autoru, multimedijalnom umetniku, pročitajte ovde.

BERZA GRAMOFONSKIH PLOCA U NISU NEDELJA 20.05.2012. HOSTEL NIS CAFE

Kao što ste već navikli, jedna nedelja u mesecu rezervisana je za sve koji vole vinil ili muziku sa originalnih diskova. Lokacija je poznata, bašta Cafea Hostela Niš. Društvo, staro i provereno. Vidimo se.

Hostel Nis

18000 Niš, Serbia

Види мапу · Нађи на мапи